AXY

kapi kiše miješaju se sa twojim suzama koje tako neumoljiwo klize preko twojih wručih obraza... plačaš za ljubawi koja je odawno umrla... samo šta ti to nisi tako brzo shwatio.. žiwiš u nadi da će doći, zagrliti te i da će swe biti kao prije... ali nje wiše nema... umrla je... nestala u sjeni twojih laži... trebaš patiti da bi mogao shwatiti kako je njoj bilo... pružam ti ruku i mičem te sa kiše... grliš me, goworiš koliko si ju wollio, a ja sam to swe odawno znala... nekako osječam da ti sada moja ruka, moj zagrljaj, nisu dowoljni... treba ti mnogo wiše od toga... pokušawaš se nasmiješiti... barem na tren glumiti da je swe u redu... možda i je... ali ne u owom swijetu... njeno ime jedino je o ćemu razmišljaš... jedino o ćemu si dosada razmišljao... molim se u sebi da swe bude u redu... nadam se sretnom zawršetku... dolazim kući... sjedim u tami swoje sobe... tako tužno, pomislih i pritisnuh tipku za poziw... nakon nekoliko dugih trenutaka, osoba se jawlja... čujem njen glas s druge strane... osjećam tugu u swakoj riječi koju izgowara... molim ju da mu da drugu priliku, da ga barem posluša... znam kako joj je teško... napokon, pristaje na jedan sastanak... uspijelo je... ponowno su zajedno, kao da se ništa nije dogodilo... a ja ponowno padam u drugi dio plana... u rezerwu... čekam da zazowe moje ime, da mi dopusti da barem na tren budem dio njegowa žiwota... odlazim kući... sjedim u swojoj sobi... tako tužna soba... tako tamna... kao da i ona zna da u njoj je slomljeno srce... kao da swi znaju... samo on ne zna... ali ja sam ona koja ga je najwiše woljela...

samo kratko jawljanje... ljubawnih problema ima, kao i uwijek... škola je u redu, društwo također... ali opet... kompliciram... želim da nekek stwari budu sawršene, iako znam da je to ne moguće... trgam se koliko mogu da swima udowoljim na kraju ih swe powrijedim... katastrofa... i šta da ćowjek onda kaže? i'm sorry i'm not good enough... well, idemo na swijetliju stranu... best frendica ikad si je našla dečka i presretni su sad... neopisiwo mi je drago zbog nje... tako je sretna, sjaje joj oči kad joj on prođe kroz misli, što bi bilo konstantno... to je najljepša stwar na swijetu... zaljubljena tinejđerka... njena sreča lagano prelazi na mene, zato si i dopuštam neke stwari... a ne bih trebala... mah, ko da je bitno... stwari tako stoje, možda ne najbolje ali tako je... morati ćemo se pomiriti sa činjenicama... kanim početi pisati blog češče, problem je šta mi u ulici nema struje cijelo jutro a poslije podne sam zauzeta... tako da... oni koji prate moj blog, (cca 1-2 osobe) kanim pisati priče i pjesme, pa ako možete, ostawite mi u komentarima neku temu, bilo koju, trebam wašu pomoć jer mi inspiracija odlazi... nezz kaj joj je... heh... ajde, swejedno, za kraj jedan uradak...


Kako je teško živjeti,
Kako je teško disati,
Bez tebe ljubavi…
Ti znaš, da ne mogu bez tebe,
Ti znaš da ne volim samo sebe,
To nije teško vidjeti…
Ako pogledaš u moje oči,
Vidjet ćeš samo tugu i bol,
Jer su na ranu stavljali sol, predugo…
Ta rana što ne zacijeljuje,
Ta bol što ne prestaje,
Zove se ljubav,
A tko bez ljubavi može?
Možda misliš da sam hladna,
Možda misliš da nemam srce,
Ali pogledaj
I sve ćeš vidjeti
U mojim očima…
Nije teško glumiti
Nije teško lagati
Kada istina toliko boli, ako te nitko ne voli…
Vjeruj mi da znam taj osjećaj,
Kada te vidim, svega se sjetim
Jer to što smo imali
Ljubavlju su prozvali
A zbog nje smo zamalo
Oboje poginuli…


...Kissa&hug...
...Woli Was swe Waša Axy...

salwe ljudi... wratih se... škola je prošla ok... društwni žiwot je na nogama, nije se još ništa raspalo... kod mene ima par nowih događaja, ali nisu bogznakak bitni... btw, Sretna Nowa, sa nekim četwerodnewnim zakašnjenjem, ali nema weze... nadam se da ste se dobro proweli, ja, začudo, jesam... razmišljala sam šta da wiše napišem, ali nekako nisam mogla odlučiti između priče i pjesme xD... nekako mi je wiše raspoloženje za pjesmu... pa eto... ide pjesma...

Tuga mi polako ulazi u srce...
Sjaj u mojim očima polako nestaje...
Osjećam se kao da stojim u sobi punoj ljudi...
Vrištim iz sveg glasa...
Ali nitko me ne čuje...
Tješim se riječima...
"Biti će bolje"...
Iako znam da neće...
Nikada niti nije bilo...
Svi osjećaji prolaze mi glavom...
Poput hladnih valova...
Boje se izmjenjuju...
Napokon, sve prestaje...
Glasovi se gube u šarenilu...
Šarenilo zamjenjuje tama...
Gušim se u mirisu smrti...
Osjećam kako mi srce prestaje kucati...
Posljednja jesen u mome srcu...
Posljednje mrvice ljubavi...
Posljednji poljubac...
Tako sladak i tako gorak...
Za tebe...
Samo...
Za tebe...


pozz swima... posebno jednom dječaku zbog kojeg sam na pisala post... weliki pozz D....

kako wrijeme leti, kao da sam jučer bila ona wedra djewojka koja nije imala razloga biti tužna, koja je swojom pojawom razweseljawala ljude, ali oni nikada neće shwatiti, ja odrastam, ja wiše nisam djete, razumijem neke stwari bolje od njih, a oni me smatraju razmaženom kučkom... kako griješe... a ja sam njihowa slika, ono što su stworili, a sad moram plakati radi njihowih pogrešaka... sjedim na stepenicama, i čujem ih kako gowore "nešto s njom nije u redu" i "gdje smo to pogriješili", e pa woljeni, pogriješili ste onaj dan kada ste me stworili... ne mrzim was, žalim was, ne widite šta mi se događa, ne želite widjeti, ne želite priznati da me ne možete držati na uzici, nisam waš ljubimac, waša sam kćer, kada ćete shwatiti da imam osjećaje, kada ćete shwatiti da me waše riječi bole kada? ja neću ćekati, nestat ću, weć nestajem, a wi to ne primjećujete, prewiše ste zaokupljeni swojim ugledom, prewiše ste zaokupljeni lažnim komplimentima, i ljudima koji wam ne žele ništa dobro, a wi im se i dalje diwite, ne slušate me, ne želite shwatiti da postojim, toliko me pokušawate držati na toj uzici, da ni ne shwaćate koliko me tjerate od sebe... a ja patim, i boli me... umirem u tišini od waših riječi... ali neću plakati, gutam suze u očaju... bojim se da će netko primjetiti da nešto zbilja nije uredu, da umirem... kako je lako nawući osmijeh i smijati se, ali bolno, nitko niti ne primjećuje, toliko je lažnih osmijeha, lažne utjehe, lažne sreće oko mene da niti ja ne primjećijem da nije uredu... osjećam, znam da je swe kriwo i da ništa nije isprawno ali pokušawam to ignoirati, jer swijet oko mene je toliko lažan i isprazan da me boli...shwatit ćete jednog dana, ali tada će biti prekasno i tada ćete wi plakati radi mene, a mene wiše neće biti briga, samo ću wam nabaciti osmijeh, blag skoro anđeoski i nestati, ostawiti was same kao što wi mene ostawljate i neću žaliti neću plakati, jer tada ću konaćno biti slobodna...

za kraj jedna pjesma....

My last words

Ovdje sam,
Al ne vidiš me,
Duhom prisutna
Nikad bila nisam...
Daleko od problema,
Na mjestu blizu mosta,
Nastanila sam dušu,
I čekam da dođeš po mene,
Da me istrgneš iz tame
Da me oslobodiš...
Vrištim najjače što mogu,
Ali nitko me ne čuje,
Zovem upomoć,
Ali glas ne dolazi do tebe...
Ko da gubim se,
Ništa ne čujem,
Ništa ne vidim,
Ništa ne osjećam...
Ko da sam umrla...
Tuga me prožela...
Tama me pokrila...
Duša mi se otkrila...
Polako nestajem,
U sjeni svoje duše,
Dok vjetar smrti
Oko mene puše,
Moja ruka
Posljednja slova piše,
Mene nema više...

By:Axy

što je to emo? osoba koja se reže, koja je depresivna, koja nema prijatelja?
ne... emo je osoba koja je veoma emocionalna i psihički ranjivija... osoba koja želi biti sretna ali joj drugi to ne dozvoljavaju... emo nije loše, to je sasvim razumljivo stanje psihičke svijesti koje se stalno mijenja, pojavljuje i nestaje.... da li sam ja emo? to pitanje mi se več neko vrijeme mota po glavi, da ponekad sam depresivna, neke stvari me pogađaju, i to jako, ali poprilično sam vedra osoba tako barem kažu... imam prijatelja i ne režem se(barem ne više)... tražim neki cilj u životu, nadam se da to nije razmišljat o tome jesam li emo ili ne? želim zahvaliti starom frendu jer me nadahnuo da napišem ovaj post, rekao mi je da sam emo kuja koja se reže, sorry dragi pogriješio se.... ne režem se... volim sebe i prihvatila sam se ovakvu kakva jesam, nadam se da su i drugi....

PozzZzzz

KI$$@

Voli Vas sve Vaša Axy!!!

nakon dugo vremena, novi post...
kod mene ima puuuuuno tog novog.... mom dragom i meni će još malo 3 mjeseca... ko bi reko da ćemo toliko izdržat... lol...
ubiti.... škola super, imam super ocjene, 3,4,5 nije loše...
al, dobro.... a sad jušerašnji i dio današnjeg dana....
Mjesto događaja boogaloo, vrijeme od 7 do pola 3...
6 sati, dolazim na črnomerec i pokupim frendicu Sandru, idemo do glavnog pa ćemo se prošetat do boo-a, bilo bi jednostavnije da je došla do mene, meni tramvaj ide drito do boo-a al ne mora bit komplicirano, well da na stavim s pričom, potrgala je cura kartu, slučajno i brijala je da ju neće pustit,(nakraju su ju pustili i rekli da je nebitno jel karta poderana ili čitava....) tak da sam ju morala nasmijavat da mi nebude u kurcu... nasmijala sam ju skoro do suza, cijeli nas je tramvaj gledo kak se trgamo od smijeha... lol...
došli smo do boo-a oko 7 pozdravile ekipu i otišle meni kupit pivu.... dalek je put do benzinske... i tak se vratimo, ja i još dvije cure kaj sam ih tam upoznala smo zrokale pivu i reko idemo unutra.... i uđemo mi a ekipe ko u aushwitzu... tam smo se nekak zgurale do stagea... i cijeli koncert di god ja stanem ovi se idu pogat, i naravno dobim pokoji udarac, da nisam bila u haljini pogala bi se al jbg... tak da sam preživjela sa nekoliko masnica... oko 1 su na stage došli dugoočekivani KORPIKLAANI!!!!!!!!!!! bila sam presretna, i još su odsvirali moje dvije najdraže pjesme, BEER BEER i TULI KOKO!!!!!! atmosfera je bila savršena, ljudi su skakali,pogali se, bengali, kaj sve ne, jedna se cura popela nekom liku na ramena i skinula majcu, ovaj iz korpiklaana onak pokazuje na nju i smješka se... bilo je jebački... nakon našek upornog skandiranja we wont more, vratili su se i odsvirali još jednu pjesmu weeeeeeeeee....
kasnije smo se Kiki, Kika, Stjepan i ja slikali s pjevačem.... sve u svem koncert za pamčenje... i bilo sve super dok nisam izašla iz boo-a... smrzla sam se, a pametna sam u pol 3 u noći u kratkim rukavima šećem do stanice... leeeeeeeeedeeeenooo, al bar je bilo zabavno na koncertu...
ajde to je sve za danas...
pozz: Mojoj ljubafi, Elli, Saši, Mimi, Sandri, i svim ostalima.......

Voli Vas Vaša Axy....

KI$$@ & pozzZzzzzzz.................

pozzz svima...
ispričavam se što nisam toliko dugo pisala, jednostavno sam bila zaokupljena drugim stvarima, iskreno, razmišljala sam i o tome da prestanem pisat blog... ali ipak blog mi služi kao ispušni ventil, neke stvari jednostavno nemožeš izreć na glas već ih je lakše napisat...
ubiti, počela je škola, ekipa u razredu mi je ok, svi slušaju cajke, ali mi nekako ne smeta... već sam navikla da budem crna ovca... nisam se baš puno promijenila... sutra je meni i mom dragome mjesec dana... ovo mi je najduža veza ove godine... hehe... nejde mi baš, al glavno da sam ja sretna, a i svi oko mene... heh... to je život... misliš da imaš vremena, a onda se odjednom trgneš i shvatiš da je gotovo, shvatiš da ti je sve prošlo... sve tvoje uspomene... ti... ostaje samo bljedi trag tinte na starom papiru... baš kao i ja... samo izbljedjela uspomene... a ni to nije tako loše... zar ne? ne znam kaj da više napišem... pozdravljam vas sve, idem frendu na rođendan... valjda če bit zabavno... pozzZzzz i KI$$@

Sve Vas voli Vaša Axy...

prošlo je jebeeeno puuuuno vremena od zadnjeg posta, pa reko mogla bi novi napisat... od zdnjeg se posta puuno toga dogodilo.. ne da mi se sve pisat... al dobro... u biti... trebala sam se danas nač s bivšim... dogovorimo se mi da se najdemo u 2 na trgu, i zovem ja njega u 1 da mu velim da ću kasnit, a on mene pita onak nekak zbunjeno Kakav dogovor? kaj smo se mi danas trebali nač? ja onak gledam wtf!!!????!!?? nakon 5 minuta smo skužili da me nije on zvao van nego njegov twinn buraz.... da se ubiš... al dobro, ništa od toga... danas se idem nać s jednim crazzy likom, koji je prije išo s menom u razred, trebalo nam je dobrih 15 minuta da se dogovorimo... lol... lik je china man... al ok je... i tak...
sutra se ide cugat.... jeeeej!!!!!!! spojila sam frenda i frendicu, mislim oni su se sami spojili, ja sam ih samo potaknula na to... lol... opet ja glumim kupida... dobila sam neke japanske muzike od jednog lika... baš mi je zakon ta zika... i tak... neznam kaj da više napišem... ajde idem ja polako...
ki$$@&hughich!!!
pozzZzzzzzzzzz!!!!!!!!!!!!!!!!!

odustala sam od onog dečka.... nisam ga mjesec dana vidla,a uostalom, ne bih baš rekla da imamo šanse... bila sam u nedjelju vani s Nikolom.... u subotu sam mu bila na rođendanu, u petak smo se u poznali.... bili smo u zvuku, pa smo otišli jer je bilo dosadno.... bili smo u nekom parku na trgu, pa na fishu... a ja ga gledam i razmišljam koliko je on bolji od onog drugog, onog zaboravljenog.... kad sam s Nikolom, osječam se super,a kad mislim na onog lika totalno sam u bedu... i na kraju, odvuče mene Nikola u Dubravu.... bili smo tam do nekih 8 i 20 pa me išo otpratit na stanicu i od nekih pol 9 smo ZAJEDNO tak sam happy i zaljubljena , još se lik super bari pa di češ bolje...
našli smo se danas na trgu u 11, meni je škola u 1, a njemu u 2, pa sam ga odfurala do prečkog... kupil si je majcu od Dimmu Borgira i onda ju je ostavil kod mene doma... ubiti... barimo se mi na fotelji kad moj buraz uletava, ja skočila jer sam zabrijala da je stari... e cjeli dan u školi me burke gleda i smije se, i dođe on meni pod jednim odmorom: znam ja kaj ste vi radili... izgleda da češ se sad morat ljepše ponašat prema meni, da mama ne bi čula jednu ljepu priču.... (mali me ucjenjuje, i hoče reć materi da smo se bip............) al boli mene kurac.... ajde puno pozdrava svim ljudovima a posebno NIKOLI, Okorjeloj, Megicy, Valki i naravno svim ostalima al mi se neda nabrajat vas...

KI$$A & HUGHIC!!!!!!

evo sam da vam se malo javim... uspješno sam ispravila 2 sulje, što znači da su mi još samo 3 ostale... tak da... u školi je ok. sad sam na infici, pa reko ajde da napišem post.... napisala bi ga ja i prije da nisam tak ljena... al dobro.... jučer idem ja s vjerkas i zujim malo po kvartu u nadi da ću ga vidjet... al njega jednostavno nema.... nisam ga već mjesec dana vidla... umrjet ću bez njega... jednostavno ga previše volim... al brijem da mi on ni ime nezna... ljubav fakat može bolit.... ak ima ko koji savjet nek mi pod hitno da jer ja fakat više nemam idea... dvije mi cure iz kvarta pomažu, bar pokušavaju... jedna ima dobru ideu, al nekak imam osječaj da to neće upalit.... bila sam u subotu sa starom ekipom.... fakat mi je drago kaj smo si još dobri... nema veze kaj su šminki, dobri su oni u duši... u biti bila tam jedna cura i jedan lik oboje metalci.... ja sva happy, cjelo sam vrjeme bila s njima.... i tak... stvari su krenule nabolje.... evo vam još za kraj jedna M O J A ! ! ! kratka pjesma....

PozzzzzzzZZZZzzzzzzzzzzzzzz!!!!!!!!!!!!! svima.............!!!!!!!!!!!!!